Frederik Pasi
Frederik Pasi (франц. Frédéric Passy; Pariz, 20. maj 1822. - Neji na Seni, 12. jun 1912.)[1], francuski humanista, ekonomista i zagovornik međunarodne arbitraže. Zajedno sa Anrijem Dinanom bio je prvi dobitnik Nobelove nagrade za mir 1901. godine. Nakon što je radio na mestu revizora u francuskom Državnom savetu (1846-1849), posvetio se pisanju, predavanju i organizovanju raznih humanitarnih akcija. Bio je zagovornik raznih ekonomskih reformi [2] kako u Francuskoj tako i u svetu. Pripadao je liberalnoj tradiciji britanskih ekonomista Ričarda Kobdena i Džona Brajta iz 19. veka koje je i lično poznavao.[3][4]
Dela
- Mélanges économiques (1857)
- De la Propriété Intellectuelle (1859)
- De l'Enseignement obligatoire (1859)
- Leçons d'économie politique (1860–61)
- La Démocratie et l'Instruction (1864)
- La Guerre et la Paix (1867)
- L'Histoire du Travail (1873)
- Malthus et sa Doctrine (1868)
- La Solidarité du Travail et du Capital (1875)
- L'Histoire et les sciences morales et politiques (1879)
- Le Petit Poucet du 19ième Siècle: George Stephenson (1881)
- Historique du mouvement de la paix (1905)
Reference
- ^ „Frederic Passy”. www.nobel-winners.com. Приступљено 8. 4. 2019.
- ^ „Frédéric Passy | French economist”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 8. 4. 2019.
- ^ „The Nobel Peace Prize 1901”. NobelPrize.org (на језику: енглески). Приступљено 8. 4. 2019.
- ^ Frédéric Passy (на језику: бошњачки), 6. 10. 2017, Приступљено 8. 4. 2019
Спољашње везе
Frederik Pasi на Викимедијиној остави.
- п
- р
- у
- 1901. Анри Динан и Фредерик Паси
- 1902. Ели Дикомен и Шарл Албер Гоба
- 1903. Вилијам Рандал Кример
- 1904. Институт за међународно право
- 1905. Берта фон Сутнер
- 1906. Теодор Рузвелт
- 1907. Ернесто Теодоро Монета и Луј Рено
- 1908. Клас Понтус Арнолдсон и Фредрик Бајер
- 1909. Огист Бернер и Пол де Констан
- 1910. Стална међународна мировна канцеларија
- 1911. Тобијас Асер и Алфред Фрид
- 1912. Елиху Рут
- 1917. Међународни комитет Црвеног крста
- 1919. Вудро Вилсон
- 1920. Леон Буржоа
- 1921. Јалмар Брантинг и Кристијан Ланге
- 1922. Фритјоф Нансен
- 1925. Остин Чејмберлен и Чарлс Доз
- 1926. Аристид Бријан и Густав Штреземан
- 1927. Фердинанд Буисон и Лудвиг Квиде
- 1929. Франк Келог
- 1930. Ларс Седерблом
- 1931. Џејн Адамс и Николас Батлер
- 1933. Норман Ејнџел
- 1934. Артур Хендерсон
- 1936. Карл фон Осиечки
- 1937. Роберт Сесил
- 1938. Нансенов међународни уред за избеглице
- 1944. Међународни комитет Црвеног крста
- 1945. Кордел Хал
- 1946. Емили Грин Болч и Џон Мот
- 1947. Амерички комитет пријатељских услуга
- 1949. Џон Бојд Ор
- 1950. Ралф Банч
- 1951. Леон Жуо
- 1952. Алберт Швајцер
- 1953. Џорџ Катлет Маршал
- 1954. Високи комесаријат ОУН за избеглице
- 1957. Лестер Пирсон
- 1958. Жорж Пир
- 1959. Филип Ноел-Бејкер
- 1960. Алберт Лутули
- 1961. Даг Хамаршелд
- 1962. Лајнус Карл Полинг
- 1963. Међународни комитет Црвеног крста
- 1964. Мартин Лутер Кинг
- 1965. УНИЦЕФ
- 1968. Рене Касен
- 1969. Међународна организација рада
- 1970. Норман Борлог
- 1971. Вили Брант
- 1973. Хенри Кисинџер
- 1974. Шон Макбрајд и Еисаку Сато
- 1975. Андреј Сахаров
- 1976. Бети Вилијамс и Мејрид Кориган Мегвајер
- 1977. Амнести интернашонал
- 1978. Анвар ел Садат и Менахем Бегин
- 1979. Мајка Тереза
- 1980. Адолфо Перез Ескивел
- 1981. Високи комесаријат ОУН за избеглице
- 1982. Алва Мирдал и Алфонсо Роблес
- 1983. Лех Валенса
- 1984. Дезмонд Туту
- 1985. Међународна група лекара за превенцију нуклеарног рата
- 1986. Ели Визел
- 1987. Оскар Аријас Санчез
- 1988. МОУН
- 1989. Тензин Гјатсо
- 1990. Михаил Горбачов
- 1991. Аунг Сан Су Ћи
- 1992. Ригоберта Менчу Тум
- 1993. Нелсон Мандела и Фредерик де Клерк
- 1994. Јасер Арафат, Шимон Перес и Јицак Рабин
- 1995. Џозеф Ротблат и ПКНСП
- 1996. Карлос Бело и Жозе Рамос Орта
- 1997. МПЗМ и Џоди Вилијамс
- 1998. Џон Хјум и Дејвид Тримбл
- 1999. Лекари без граница
- 2000. Ким Деџунг
- 2001. Организација уједињених нација и Кофи Анан
- 2002. Џими Картер
- 2003. Ширин Ебади
- 2004. Вангари Матаи
- 2005. МАНЕ и Мухамед Ел Барадеј
- 2006. Мухамед Јунус и банка Грамен
- 2007. МПКП и Ал Гор
- 2008. Марти Ахтисари
- 2009. Барак Обама
- 2010. Љу Сјаобо
- 2011. Елен Џонсон Серлиф, Лејма Гбови и Тавакул Карман
- 2012. Европска унија
- 2013. Организација за забрану хемијског оружја
- 2014. Кајлаш Сатијарти и Малала Јусуфзаи
- 2015. Туниски национални квартет
- 2016. Хуан Мануел Сантос
- 2017. Међународна кампања за укидање нуклеарних оружја
- 2018. Надија Мурад и Денис Муквеге
- 2019. Абиј Ахмед Али
- 2020. Светски програм за храну
- 2021. Марија Реса и Дмитриј Муратов
- 2022. Алес Бјаљацки, Меморијал и Центар за грађанске слободе
- 2023. Наргес Мохамади
Нормативна контрола  | |
|---|---|
| Међународне |
|
| Државне |
|
| Академске |
|
| Људи |
|
| Остале |
|
