Устав Србије из 1947.

Устав Народне Републике Србије из 1947. године први је од четири устава које је Србија донела као федерална јединица Друге Југославије. Донела ју је Уставотворна скупштина јануара 1947. и њоме је Србија по први пут у историји дефинисана као република. Њиме су такође установљене њене нове „републичке” границе, односно постојање две аутономна ентитета — Аутономне Kосовско-метохијске области и Аутономне Покрајине Војводине.[1]

Састојао се од три дела и 160 чланова. Његов текст и одредбе су биле у складу са годину дана раније донесеним савезним Уставом.

Са важењем је престао када је године 1963. донет Устав Социјалистичке Републике Србије, такође усклађен са новим савезним уставом.

Референце

  1. ^ Svi ustavi Srbije приступљено 4. јануар 2020.

Спољашње везе

  • Дигитална Народна библиотека Србије: Устав Републике Србије из 1947. године
  • п
  • р
  • у
ДржавниСрбија
Устави
Уставни амандмани
Покрајински устави
Црна Гора
Устави
Уставни амандмани
  • 1967.
  • 1969.
  • 1971.
  • 1989.
  • 1990.
  • 1991.
Македонија
Устави
  • 1946.
  • 1963.
  • 1974.
  • Такође погледајте: Устави Србије
  • Устави Црне Горе
  • Устави Северне Македоније
  • Устави Босне и Херцеговине
  • Устави Хрватске
  • Устави Словеније
  • п
  • р
  • у
Устави
Уставни амандмани
Покрајински устави
Такође погледајте: Устави Југославије
  • п
  • р
  • у
Институције СР Србије
Државни органи и Устави Социјалистичке Републике Србије
Институције
Устави
Уставни амандмани
Покрајински устави
Устав Србије из 1947. на сродним пројектима Википедије:
Подаци на Википодацима