Visarion Borilović Bajica

Visarion III Borilović (†Cetinje, 1692) bio je crnogorski mitropolit.

Visarion III Borilović potiče iz ugledne crnogorske porodice iz Bajica, Cetinje. Za crnogorskog mitropolita/vladiku rukopoložio ga je u Peći patrijarh srpski Arsenije III Čarnojević (1674—1690).

Odmah po povratku iz Peći 1685. kreće u akciju učvršćenja saradnje s Venecijom u pogledu vojnih akcija u daljem toku Morejskog rata (1684—1699). Na tom planu vodi u Kotoru 1686. pregovore sa tamošnjim providurom Batistom Kalbom. Saradnja je ostavrena pa je pod vladičinom zapovešću poslato 300 ratnika koji su se 1687. borili protiv Topal-paše na Kamenom iznad Herceg-Novog, koja je uspešno završena. U vremenu borbe za osvajanje Herceg-Novog, Vladika Visarion je morao je da sa preostalim snagama pruži otpor snažnoj kaznenoj ekspediciji koju je uputio skadarski sandžak Sulejman Bušatlija, koja je uspešno odbijena.

Ugled vladike Visariona je porastao nakon ovih akcija pa je Bušatlija odlučio da sa svim raspoloživim sredstvima napadne Crnu Goru. Tako vladika i 24 narodnih prvaka odlazi u Herceg-Novi na sastanak sa Kornarom da mu predoče opasnost koja preti zemlji i zatraže vojnu pomoć. Na Opštecrnogorskom zboru u Gradcu 1688. godine, odlučeno je da Crna Gora stupi pod mletačko podanstvo. Vladika Visarion umro je 1692. godine a na mestu crnogorskog vladike nasledio ga je Savatije Kaluđerović (1692—1696).