Teodoros Angelopulos

Teodoros Angelopulos
Teo Angelopulos u Atini 2009.
Biografske informacije
Rođenje	27. 4. 1935. Atina, Grčka
Smrt	24. 1. 2012. Pirej, Grčka
Pseudonim	Teo Angelopulos
Supružnik	Fibi Ekonomopulu (od 1980)

Teodoros Angelopulos (grč. Θεόδωρος Αγγελόπουλος), poznat i kao Teo Angelopulos (27. 4. 1935. – 24. 1. 2012.) je bio grčki filmski režiser, scenarista i producent, dobitnik brojnih filmskih nagrada na festivalima širom sveta.

Biografija

Angelopulosa smatraju klasikom grčkog intelektualnog filma koji je zahvaljujući njemu postao poznat i svetskoj javnosti. Počeo je sa kratkometražnim filmovima 1963. i na početku se uglavnom bavio istorijom Grčke, kao u trilogiji „Dani 1936” iz 1972, „Putujući glumci” 1975 i „Lovci” 1977, kroz koje prikazuje noviju grčku istoriju. Kasnija ostvarenja, koja su mu donela i svetsku slavu, bavila su se kako grčkom mitologijom, tako i savremenim političkim temama.

Bio je jedan od članova žirija na 28. Berlinalu 1978. godine.^[1]

U bogatoj karijeri koja je trajala četrdeset godina dobio je brojna priznanja, od kojih je svakako najveća Zlatna palma na Kanskom filmskom festivalu za film „Večnost i jedan dan” 1995. godine.

Dobijao je nagrade i na Berlinskom forumu, Mostri, Japanu. Eksperimentalni film „Aleksandar Veliki” dobio je 1980. nagradu „Zlatni lav” u Veneciji, dok je za „Predeli u magli” dobio srebro na Vencijanskom festivalu 1988. „Prekinuti korak rode” 1991. nagrađen je u Bolonji i na festivalu u Sidneju. Za film „Pogled Odiseja” pripala mu je posebna nagrada kritike na Kanskom festivalu 1995.

Posle osvajanja „Zlatne palme” u Kanu 1995. za film „Večnost i jedan dan”, čuveni grčki režiser skrenuo je na sebe pažnju i filmovima, „Plačući lug”, „Prašina vremena” snimljen 2008. i „Nevidljivi svet” 2011. Britanski filmski kritičari Derek Malkolm i Dejvid Tomson su Angelopulosa proglasili za jednog od najvećih svetskih režisera.^[2][3]

Pravnik po obrazovanju, Angelopulos je radio i kao novinar i filmski kritičar, bio je osnivač časopisa „Savremeni film”. Bio je počasni profesor Briselskog univerziteta, i Univerziteta u Eseksu, Nantera u Parizu. Njegov prepoznatljiv stil bili su lagani, dugi kadrovi, epizode praćene naracijom kao što je, recimo, njegov film „Putujući svirač”, scene dovedene do perfekcije.

Tokom snimanja filma „Drugo more“ u Pireju, na njega je prilikom prelaska ulice naleteo motocikl i naneo mu teške telesne povrede. Umro je od posledica udesa 24. januara 2012. godine.^[4] Očevici kažu da se sve odigralo u sekundu: 77-godišnji Angelopulos je u sumrak, negde oko 19 časova prelazio kolovoznu traku prometne saobraćajnice u južnom predgrađu kako bi nešto objasnio glumcima kada je na njega naleteo motor. Režiser je odmah prevezen u bolnicu ali su povrede bile vrlo teške i lekari koji su se za njegov život borili nekoliko sati, nisu uspeli da ga spasu.^[5]

Reference

Literatura

• Horton, Andrew (1999). The Films of Theo Angelopoulos: A Cinema of Contemplation. Princeton, New Jersey: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-01005-2.
• Syska, Rafał (2008). Poetry of Pictures: Theo Angelopoulos Films. Kraków: Rabid. ISBN 978-83-60236-34-5.

Eksterni linkovi

U Wikimedijinoj ostavi nalazi se članak na temu: Theodoros Angelopoulos

• Teo Angelopulos na sajtu IMDb
• Službena veb prezentacija
• Sećanje: Teo Angelopulos (1935-2012) („Politika“, 27. januar 2012)