Liège-Bastogne-Liège

  • Liège–Bastogne–Liège (fr)
Drugi naziv(i)Stara damaDisciplinadrumskiTakmičenjeSvetska turneja UCITipjednodnevna trkaOrganizatorASODirektor trkeKristijan PridomIstorijaPrvo održavanje[[1892. Pogrešan unos za neophodni parametar 1, mjesec!]] [[{{{3}}}]]. (-00-1892) (Greška u izrazu: Nije prepoznat interpunkcijski znak „{”. god.)Broj održavanja110 (do 2024)Prvi pobednikBelgija Leon HuaNajviše pobeda
  •  Edi Merks (Belgija)

    5 puta

Trenutni pobednikŠpanija Alehandro Valverde (2017)

Lijež—Bastonj—Lijež (fr. Liège-Bastogne-Liège ili jednostavnije nem. LüBaLü), obično nazivan La Dojen (fr. La Doyenne, dosl. stara dama) je jednodnevna klasična biciklistička trka koja se održava u Valoniji, Belgija i deo je ardenskih klasika.[1] Obično je poslednji od prolećnih klasika, održava se krajem aprila, od Liježa do Bastonja i nazad. Ruta se kreće kanjonima reka usečenih u Ardene, pa s obzirom na dužinu od oko 260 km i pretežno brdski teren, ovaj klasik je dosta zahtevan. Smatra se jednim od najpornijih jednodnevnih događaja u biciklizmu.[2] Najviši usponi trke su Redut (fr. La Redoute) i Stoku (fr. Stockeu). Na usponu Stoku se nalazi i spomenik najuspešnijem takmičaru trke Ediju Merksu koji je trku osvojio pet puta, u periodu od 1969. do 1975. godine. U sezoni 2008. godine, dodat je novi uspon hol. Roche-aux-Faucons koji se nalazi u prvom delu trke, tako da je i ritam trke donekle promenjen. Cilj trke nije uvek u gradu Lijež, 1992. pomeren je u grad Ans u provinciji Lijež, dok se pobednici većinom odlučuju na kratkom, strmom usponu Sen Nikola na 5 km od cilja.

Klasik je prvi put održan 1892. i najstariji je od pet monumentalnih klasika. Najuspešniji vozači su Edi Merks sa pet pobeda, dok Moreno Arđentin i Alehandro Valverde imaju po četiri pobede.[3] Trka je deo UCI vorld tura i zaključna trka ardenskih klasika, koji uključuju Fleš Valon i Amstel gold rejs. Trku organizuje Amori sportska organizacije, koja organizuje između ostalih Tur de Frans i Pariz—Rube.

Godine 2017. pokrenuta je trka za žene i dodata je u UCI vorld tur za žene za sezonu 2017.[4][5] Prvo izdanje trke osvojila je Holandđanka Ana van der Bregen.[6]

Istorija

Spa—Bastonj—Spa

Kao i mnogi drugi klasici, Lijež—Bastonj—Lijež je organizovan od strane sportskog lista (Ekspers).[7] S obzirom na to da je list objavljivan na francuskom, ruta je uvek ostajala u južnom delu Belgije, gde se govori francuski jezik.

Leon Hua, pobednik prva tri izdanja trke.

Trka je prvobitno organizovana za amatere, od Spa do Bastonja i nazad, oko 250 km [8] Bicikli su u to vreme bili skupi i biciklizam se smatrao ekskluzivnim sportom za bogate. Prvo izdanje trke startovala su 33 vozača, samo je 17 završilo trku.[8] Leon Hua je pobedio nakon 10 sati i 48 minuta, 22 minuta ispred Leona Lusta i 44 minuta ispred trećeplsiranog Luja Raskineta.[9]

Hua je pobedio opet naredne godine, po istoj ruti, u dužini od 250 km, ovoga puta sa razlikom od pola sata ispred Mišela Borisovskog i 32 minuta ispred Šarla Koleta.[10] Godine 1894. održana je prva trka za profesionalce u dužini od 223 km, Hua je pobedio sedam minuta ispred Luja Raskineta[11] i 25 minuta ispred Renea Nulensa.[11] Moris Garen, koji je kasnije postao prvi pobednika Tur de Fransa, završio je četvrti.[11] Nakon prva tri izdanja, trka nije organizovana narednih 14 godina, nakon čega je povremeno bila otvorena za amatere i poluprofesionalce.[8]

Trka je ponovo pokrenuta 1908. sa startom i finišem u Liježu po prvi put. Pobedio je Francuz Andre Truselije.[12] Godine 1909. pobednik Ežen Šarlije je diskvalifikovan jer je menjao bicikl. Viktor Fastre je proglašen pobednikom.[9] Trka nije održavana tokom Prvog svetskog rata, ali je pokrenuta opet 1919. Većinom su trku osvajali Belgijanci, ali je počela da privlači više vozača iz Flandrije. Alfons Shepers je osvojio tri puta.

Spisak pobednika

Pobednici Lijež—Bastonj—Liježa:[9]

  • 2017. Španija Alehandro Valverde
  • 2016. Nizozemska Vaut Puls
  • 2015. Španija Alehandro Valverde
  • 2014. Australija Sajmon Gerans
  • 2013. Irska Danijel Martin
  • 2012. Kazahstan Maksim Iglinjski
  • 2011. Belgija Filip Žilber
  • 2010. Kazahstan Aleksandar Vinokurov
  • 2009. Luksemburg Andi Šlek
  • 2008. Španija Alehandro Valverde
  • 2007. Italija Danilo di Luka
  • 2006. Španija Alehandro Valverde
  • 2005. Kazahstan Aleksandar Vinokurov
  • 2004. Italija Davide Rebelin
  • 2003. Sjedinjene Američke Države Tajler Hamilton
  • 2002. Italija Paolo Betini
  • 2001. Švicarska Oskar Kamencin
  • 2000. Italija Paolo Betini
  • 1999. Belgija Frank Vandenbruk
  • 1998. Italija Mikele Bartoli
  • 1997. Italija Mikele Bartoli
  • 1996. Švicarska Paskal Rišar
  • 1995. Švicarska Mauro Đaneti
  • 1994. Rusija Evgenij Berzin
  • 1993. Danska Rolf Serensen
  • 1992. Belgija Dirk de Volf
  • 1991. Italija Moreno Arđentin
  • 1990. Belgija Erik van Lanker
  • 1989. Irska Šon Keli
  • 1988. Nizozemska Adri van der Pul
  • 1987. Italija Moreno Arđentin
  • 1986. Italija Moreno Arđentin
  • 1985. Italija Moreno Arđentin
  • 1984. Irska Šon Keli
  • 1983. Nizozemska Stiven Roks
  • 1982. Italija Silvano Kontini
  • 1981. Švicarska Jozef Fuhs
  • 1980. Francuska Bernar Ino
  • 1979. Njemačka Ditrih Turau
  • 1978. Belgija Jozef Brojere
  • 1977. Francuska Bernar Ino
  • 1976. Belgija Jozef Brojere
  • 1975. Belgija Edi Merks
  • 1974. Belgija Žorž Pintan
  • 1973. Belgija Edi Merks
  • 1972. Belgija Edi Merks
  • 1971. Belgija Edi Merks
  • 1970. Belgija Roger de Flamink
  • 1969. Belgija Edi Merks
  • 1968. Belgija Valer van Svevelt
  • 1967. Belgija Valter Godefrot
  • 1966. Francuska Žak Anketil
  • 1965. Italija Karmine Preciozi
  • 1964. Belgija Vili Boklant
  • 1963. Belgija Frans Melkenbek
  • 1962. Belgija Jef Plankart
  • 1961. Belgija Rik van Loj
  • 1960. Nizozemska Albertus Geldermans
  • 1959. Belgija Fred de Brojne
  • 1958. Belgija Fred de Brojne
  • 1957. Belgija Germajn Derajke  / Belgija Frans Shauben[n. 1][13]
  • 1956. Belgija Fred de Brojne
  • 1955. Belgija Stan Okers
  • 1954. Luksemburg Marsel Ernz
  • 1953. Belgija Alos de Hertog
  • 1952. Švicarska Ferdinand Kibler
  • 1951. Švicarska Ferdinand Kibler
  • 1950. Belgija Prosper Depredom
  • 1949. Francuska Kamil Dankijom
  • 1948. Belgija Moris Molen
  • 1947. Belgija Rihard Deporter
  • 1946. Belgija Prosper Depredom
  • 1945. Belgija Jan Engels
  • 1944. Drugi svetski rat
  • 1943. Belgija Rihard Deporter
  • 1940—1942. Drugi svetski rat
  • 1939. Belgija Albert Ritserfelt
  • 1938. Belgija Alfons Delor
  • 1937. Belgija Eloi Melenber
  • 1936. Belgija Albert Bekart
  • 1935. Belgija Alfons Shepers
  • 1934. Belgija Teo Harkenrat
  • 1933. Belgija Fransoa Gardje
  • 1932. Belgija Marsel Uju
  • 1931. Belgija Alfons Shepers
  • 1930. Njemačka Herman Buze
  • 1929. Belgija Alfons Shepers
  • 1928. Belgija Ernest Motar
  • 1927. Belgija Moris Ras
  • 1926. Belgija Dijedon Smet
  • 1925. Belgija Žorž Rons
  • 1924. Belgija Rene Fermandel
  • 1923. Belgija Rene Fermandel
  • 1922. Belgija Luj Motja
  • 1921. Belgija Luj Motja
  • 1920. Belgija Leon Sjer
  • 1919. Belgija Leon Devos
  • 1914—1918. Prvi svetski rat
  • 1913. Belgija Moris Moric
  • 1912. Belgija Omer Vershor
  • 1911. Belgija Žozef van Dale
  • 1910. Trka nije održana
  • 1909. Belgija Viktor Fastre
  • 1908. Francuska Andre Truselije
  • 1895—1907. Trka nije održavana
  • 1894. Belgija Leon Hua
  • 1893. Belgija Leon Hua
  • 1892. Belgija Leon Hua

Višestruki pobednici

Pozicija Vozač Broj pobeda Godine
1 Belgija Edi Merks 5 1969, 1971, 1972, 1973, 1975
2 Italija Moreno Arđentin 4 1985, 1986, 1987, 1991
Španija Alehandro Valverde 4 2006, 2008, 2015, 2017
4 Belgija Leon Hua 3 1892, 1893, 1894
Belgija Alfons Shepers 3 1929, 1931, 1935
Belgija Fred de Brojne 3 1956, 1958, 1959
8 Belgija Luj Motja 2 1921, 1922
Belgija Rene Fermandel 2 1923, 1924
Belgija Rihard Deporter 2 1943, 1947
Belgija Prosper Depredom 2 1946, 1950
Švicarska Ferdinand Kibler 2 1951, 1952
Belgija Jozef Brojere 2 1976, 1978
Francuska Bernar Ino 2 1977, 1980
Irska Šon Keli 2 1984, 1989
Italija Mikele Bartoli 2 1997, 1998
Italija Paolo Betini 2 2000, 2002
Kazahstan Aleksandar Vinokurov 2 2005, 2010

Pobede po državama

# Država Broj pobeda
1.  Belgija 59
2.  Italija 12
3.  Švajcarska 6
4.  Francuska 5
5.  Holandija 4
 Španija
7.  Irska 3
 Kazahstan
9.  Nemačka 2
 Luksemburg
11.  Australija 1
 Rusija
 Danska
 Sjedinjene Američke Države

Vidi još

Napomene

  1. ↑ 1957. Germajn Derajke je pobedio, ali je išao preko zatvorenog nivoa, zbog čega je dodeljena pobeda i drugoplasiranom Fransu Shaubenu.

Reference

  1. ↑ „Tour de France 2015”. Tour de France 2015. Pristupljeno 22. 6. 2017. 
  2. ↑ „Spring Classics: How to win cycling's hardest one-day races”. BBC Sport. Pristupljeno 22. 6. 2017. 
  3. ↑ „Alejandro Valverde takes Liege-Bastogne-Liege”. velonews.com. Arhivirano iz originala na datum 2015-04-27. Pristupljeno 22. 6. 2017. 
  4. ↑ „UCI announce 2017 Women's WorldTour calendar”. Cyclingnews.com (Immediate Media Company). 15. 10. 2016. Pristupljeno 22. 6. 2017. 
  5. ↑ „UCI unveils 2017 Women's WorldTour”. VeloNews (Competitor Group, Inc.). 15. 10. 2016. Arhivirano iz originala na datum 2016-10-19. Pristupljeno 22. 6. 2017. 
  6. ↑ „Van der Breggen wins the first ever Liege-Bastogne-Liege Femmes”. Immediate Media Company. Pristupljeno 22. 6. 2017. 
  7. ↑ „Liège-Bastogne-Liège start list, philosophy and cows”. 20. 4. 2013.. Pristupljeno 22. 6. 2017. [mrtav link]
  8. ↑ 8,0 8,1 8,2 „Liège-Bastogne-Liège: History”. 18. 4. 2017.. Pristupljeno 22. 6. 2017. 
  9. ↑ 9,0 9,1 9,2 „Liège-Bastogne-Liège”. Bike Race Info. Pristupljeno 22. 6. 2017. 
  10. ↑ „1893 Liège-Bastogne-Liège”. Bike Race Info. Pristupljeno 22. 6. 2017. 
  11. ↑ 11,0 11,1 11,2 „1894 Liège-Bastogne-Liège”. Bike Race Info. Pristupljeno 22. 6. 2017. 
  12. ↑ „1908 Liège-Bastogne-Liège”. Bike Race Info. Pristupljeno 22. 6. 2017. 
  13. ↑ „1957 Liège-Bastogne-Liège”. Bike Race Info. Pristupljeno 22. 6. 2017. 

Spoljašnje veze

  • Zvanični veb sajt
Liège-Bastogne-Liège na Wikimedijinoj ostavi
  • p
  • r
  • u
1880–1899
  • Léon Houa (1892–1894)
  • (1895–1907, nije održana)
1900–1919
  • André Trousselier (1908)
  • Victor Fastre (1909)
  • (1910, not held)
  • Joseph Van Daele (1911)
  • Omer Verschoore (1912)
  • Maurice Moritz (1913)
  • (1914–1918, nije održana)
  • Léon Devos (1919)
1920–1939
  • Léon Scieur (1920)
  • Louis Mottiat (1921–1922)
  • René Vermandel (1923–1924)
  • Georges Ronsse (1925)
  • Dieudonné Smets (1926)
  • Maurice Raes (1927)
  • Ernest Mottard (1928)
  • Alphonse Schepers (1929)
  • Hermann Buse (1930)
  • Alphonse Schepers (1931)
  • Marcel Houyoux (1932)
  • François Gardier (1933)
  • Théo Herckenrath (1934)
  • Alphonse Schepers (1935)
  • Albert Beckaert (1936)
  • Éloi Meulenberg (1937)
  • Alfons Deloor (1938)
  • Albert Ritserveldt (1939)
1940–1959
  • (1940–1942, nije održana)
  • Richard Depoorter (1943)
  • (1944, nije održana)
  • Jan Engels (1945)
  • Prosper Depredomme (1946)
  • Richard Depoorter (1947)
  • Maurice Mollin (1948)
  • Camille Danguillaume (1949)
  • Prosper Depredomme (1950)
  • Ferdinand Kübler (1951–1952)
  • Alois De Hertog (1953)
  • Marcel Ernzer (1954)
  • Stan Ockers (1955)
  • Fred De Bruyne (1956)
  • Frans Schoubben i Germain Derycke (1957)
  • Fred De Bruyne (1958–1959)
1960–1979
  • Albertus Geldermans (1960)
  • Rik Van Looy (1961)
  • Jef Planckaert (1962)
  • Frans Melckenbeeck (1963)
  • Willy Bocklant (1964)
  • Carmine Preziosi (1965)
  • Jacques Anquetil (1966)
  • Walter Godefroot (1967)
  • Valere Van Sweevelt (1968)
  • Eddy Merckx (1969)
  • Roger De Vlaeminck (1970)
  • Eddy Merckx (1971–1973)
  • Georges Pintens (1974)
  • Eddy Merckx (1975)
  • Joseph Bruyère (1976)
  • Bernard Hinault (1977)
  • Joseph Bruyère (1978)
  • Dietrich Thurau (1979)
1980–1999
  • Bernard Hinault (1980)
  • Josef Fuchs (1981)
  • Silvano Contini (1982)
  • Steven Rooks (1983)
  • Sean Kelly (1984)
  • Moreno Argentin (1985–1987)
  • Adri van der Poel (1988)
  • Sean Kelly (1989)
  • Eric Van Lancker (1990)
  • Moreno Argentin (1991)
  • Dirk De Wolf (1992)
  • Rolf Sørensen (1993)
  • Evgeni Berzin (1994)
  • Mauro Gianetti (1995)
  • Pascal Richard (1996)
  • Michele Bartoli (1997–1998)
  • Frank Vandenbroucke (1999)
2000–2019
  • Paolo Bettini (2000)
  • Oscar Camenzind (2001)
  • Paolo Bettini (2002)
  • Tyler Hamilton (2003)
  • Davide Rebellin (2004)
  • Alexander Vinokourov (2005)
  • Alejandro Valverde (2006)
  • Danilo Di Luca (2007)
  • Alejandro Valverde (2008)
  • Andy Schleck (2009)
  • Alexander Vinokourov (2010)
  • Philippe Gilbert (2011)
  • Maxim Iglinsky (2012)
  • Dan Martin (2013)
  • Simon Gerrans (2014)
  • Alejandro Valverde (2015)
  • Wout Poels (2016)