Hidroksid

Hidroksid
Naziv po klasifikaciji Hidroksid
Identifikacija
ChemSpider[1] 936 DaY
Jmol-3D slike Slika 1
SMILES

[OH-]

InChI

InChI=InChI=1S/H2O/h1H2/p-1 DaY
Kod: XLYOFNOQVPJJNP-UHFFFAOYSA-M DaY

Svojstva
Molekulska formula OH-
Molarna masa 17,008 g mol-1



Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Hidroksidi su jedinjenja tipa M(OH)x koja disocijacijom daju hidroksidne jone.[2]

Hidroksidi mogu da budu bazni ili amfoterni.[3]

Pregled hidroksida

  • Hidroksidi metala 1. grupe hemijskih elemenata: LiOH, NaOH, KOH, RbOH, CsOH. Ovi hidroksidi su veoma jake baze koji odlično rastvaraju u vodi. Ova jedinjenja su hemijski veoma reaktivna. Disociraju se na jon metala i anjon OH-
  • Hidroksidi metala 2. grupe hemijskih elemenata bez berilijuma: Mg(OH)2, Ca(OH)2, Sr(OH)2 i Ba(OH)2. Ova jedinjenja su dosta jake baze, ali se ne rastvaraju baš najbolje u vodi.
  • Amfoterni hidroksidi: Be(OH)2, Zn(OH)2, Pb(OH)2, Sn(OH)2, Al(OH)3. Ovi hidroksidi se loše rastvaraju u vodi. U kiseloj sredini disosuju na jon metala i na anjone OH-. U baznoj sredini na anjon XOnn- i na katjone H+.

Karakter hidroksida zavisi od veze. Ukoliko je jaka jonska veza dobijaju se hidroksidi koji u potpunosti disosuju na jone OH-. Ukoliko je veza više kovalentna hidroksid ima amfoterne osobine.

Reference

  1. ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  2. ↑ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  3. ↑ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Literatura

  • Holleman, A.F.; Wiberg, E.; Wiberg, N. (2001). Inorganic Chemistry. Academic press. ISBN 0-12-352651-5. 
  • Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (2nd izd.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419. 
  • Shriver, D.F; Atkins, P.W (1999). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-850330-X. 
  • Wells, A.F (1962). Structural Inorganic Chemistry (3rd. izd.). Oxford: Clarendon Press. ISBN 0-19-855125-8. 

Vanjske veze

Hidroksid na Wikimedijinoj ostavi