1678

Ovo je članak o godini 1678.

**1678. po kalendarima**
Gregorijanski	1678. (MDCLXXVIII)
Ab urbe condita	2431.
Islamski	1088–1089.
Iranski	1056–1057.
Hebrejski	5438–5439.
Bizantski	7186–7187.
Koptski	1394–1395.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat	1733–1734.
• Shaka Samvat	1600–1601.
• Kali Yuga	4779–4780.
Kineski
• Kontinualno	4314–4315.
• 60 godina	Yang Zemlja Konj (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11678.
p • r • u
Podrobnije: Kalendarska era

1678 na Wikimedijinoj ostavi

Događaji

18. 1. - Skonski rat: nakon pobede kod Warksowa Šveđani privremeno povratili Rügen, Brandenburžani i Danci se vraćaju u septembru.
18. 2. - U Londonu objavljen prvi deo hrišćanske alegorije The Pilgrim's Progress Johna Bunyana.
4. 3. - Venecija: grad potresen zemljotresom, rođen Antonio Vivaldi.
mart - Franko-holandski rat: Francuzi zauzimaju Ghent (10. marta) i Ypres (25.).
mart - Madame de La Fayette anonimno objavila roman La Princesse de Clèves.

11. 5. - Flota francuskog admirala Jeana d'Estréesa izgubila devet brodova kada se nasukala kod Curaçaoa.
25. 5. - Srbi nezadovoljni unijom pokušali zapaliti manastir Marču. Tokom godine grof Kolonić osnovao grkokatolički seminar^[1] (sjemenište izgrađeno 1681.).
jun - Francuski pirat Michel de Grammont upao u Venecuelu.
25. 6. - Elena Cornaro Piscopia je prva žena koja je doktorirala - filozofiju na Padovskom univerzitetu.

6. 7. - Francuski maršal François de Créquy opseda Rheinfelden, porazio nemačku carsku vojsku koja je prešla Švarcvald.
23. 7. - De Créquy zauzeo Kehl na Rajni.
10. 8. - Nijmegenski ugovori: prvi ugovor je okončanje Franko-holandskog rata tj. mir između Francuske i Holandske Republike - Holanđani dobijaju teritorije nazad, u zamenu za obećanje neutralnosti. Francuska sklapa mir sa Španijom u septembru a sa Svetim Rimskim Carstvom u januaru.
14 - 15. 8. - Bitka kod Saint-Denisa je poslednji francusko-holandski okršaj
16. 8. - Nikolica Bunić, zatočeni dubrovački poklisar, umro u Silistriji^[2].
21. 8. - Rusko-turski rat 1676.-1681.: turska vojska velikog vezira Kara Mustafa-paše zauzela i razorila Čigirin nakon opsade. Rusi i Kozaci se povlače preko Dnjepra.
septembar - Titus Oates izlaže fiktivnu "Papističku zaveru" katolika za ubistvo kralja Čarlsa II.

4. 10. - Francuske trupe spalile Eschweiler.
11. 10. - Brandenburžani privremeno uzeli Stralsund Šveđanima.
3. 12. - Test Act: u Engleskoj propisano da se članovi oba doma Parlamenta moraju izjasniti protiv katoličanstva.

Ustanovljena svetost Vasilija Ostroškog^[3].
Stjepan I. Cosmi imenovan za splitskog nadbiskupa, preuzima pet godina kasnije.
Juraj Križanić konačno napušta Rusiju.
Srpski manastir Svetih arhangela u Jerusalimu prepušten grčkom patrijarhu^[4].
Imre Thököly dolazi na čelo mađarskih kuruca i započinje ustanak protiv Habsburga.
Șerban Cantacuzino je novi knez Vlaške (do 1688).
Christian Huygens predložio Francuskoj akademiji talasnu prirodu svetlosti (traktat objavljen 1690).
Pobuna tri vazala u Kini: Wu Sangui se proglasio za cara dinastije Zhou ali ubrzo umire a nasleđuje ga unuk.

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1678.

13. 2. - Dživo Gundulić, pjesnik i dramatičar († 1721)
4. 3. - Antonio Vivaldi, kompozitor († 1741)
14. 4. - Abraham Darby I, pionirski industrijalac († 1717)
26. 7. - Joseph I., sveti rimski car itd. († 1711)
16. 9. - Henry St John, 1st Viscount Bolingbroke, državnik, politički filozof († 1751)
26. 9. - Peter Lacy, ruski maršal († 1751)
26. 11. - Jean-Jacques d'Ortous de Mairan, geofizičar († 1771)
13. 12. - Yongzheng, kineski car († 1735)

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1678.

↑ Istorija s. n., 485
↑ Historija n. J., 633
↑ Popović, arhim. dr Justin. Život svetog Vasilija Ostroškog čudotvorca, rastko.rs
↑ 800 година српске медицине и 140 година Cрпског лекарског друштва

Historija naroda Jugoslavije II, Školska knjiga Zagreb, 1959
Istorija srpskog naroda, Treća knjiga, prvi tom, Srbi pod tuđinskom vlašću 1537-1699, SKZ Beograd 1993, ISBN 86-379-0383-5